Sklonio sam se od kiše
Kraj izloga Lovačkog društva.
Dva starca unutra igrali su šah
Pod suvom rogatom lobanjom,
Kao pod skeletnom svetiljkom.
Mirno su na ljudski dodir
Čekali kraljice i kraljevi,
Upravo dignuti iz sarkofaga.
Ali gledano s mog mesta, reklo bi se
Da partija traje već stolećima
I da je svet hijerarhija između
Dva pogrbljena tela u džemperima.
Ono malo bezubog svetla
Što izdiše među krznima i perjem
Kao da sam negde već video,
Ali bilo je to vrlo davno.
Možda još onda kad me je neko
Poslao pred ovaj prizor, zamenivši
Mojom prilikom svoje odviše
Starinsko i dotrajalo oruđe.
