1<\/p>\n
Adam je umoran, uvek ima malo slobodnih mesta, ljudi vonjaju na slatkokiselkasti znoj, ulaze i izlaze. Adam bi seo, ali zna da mu bakice koje izlaze i ulaze na stanicama ne\u0107e dozvoliti da dugo sedi mirno, mora\u0107e ili da ustupi mesto ili da se pravi da spava, mora\u0107e da slu\u0161a ka\u0161ljucanje, stenjanje, uzdahe, \u017ealopojke, molitve Isusu Mariji Gospodu Bogu, pa \u0107e radije sa\u010dekati dok autobus ne iza\u0111e iz grada, mo\u017ee jo\u0161 malo da stoji, oh, danas mo\u017ee jo\u0161 malo da se pomu\u010di, danas bi sva\u0161ta podneo zarad onog \u0161to je napokon uspeo da zavr\u0161i, kompletira, sankcioni\u0161e: pre sat vremena prestao je da bude student. Naizgled ni\u0161ta, obi\u010dna formalnost, a ipak je uzbu\u0111en zbog te\u017eine takozvanog istorijskog trenutka; kad bi se \u017eivot sastojao isklju\u010divo od takvih formalnosti i kad bi ose\u0107aj koji prati takozvane istorijske trenutke bio poznat svim ljudima, misli Adam, svet bi bio prijatan, mo\u017eda i nepodno\u0161ljivo prijatan, mo\u017eda bi se \u010dak gomile ljudi, razne\u017eene permanentnim uzbu\u0111enjem, ugu\u0161ile u prijatnom zagrljaju, u me\u0111uvremenu pak Adam je zadovoljan sobom, prestao je da bude student, tog dana je, pored njega, zavr\u0161ni ispit polo\u017eilo jo\u0161 njih petnaestak sa godine, Adam je do\u0161ao prili\u010dno kasno, da ne bi satima \u010dekao i nervirao se, uostalom vi\u0161e je voleo da bude sam, u\u0161ao je, polo\u017eio i primio \u010destitke. Jedan od profesora iz komisije, onaj koji je na njega bacao oko tokom \u010ditavih studija (to nije bilo prijatno oko), stisnuo mu je \u0161aku malo ja\u010de nego ostali, stiskao ju je malo du\u017ee, zapravo evidentno du\u017ee, dovoljno dugo da se Adam zbuni i postidi, stiskao ju je veoma dugo, sve dok se Adam nije zarumeneo i zajapurio, onda je profesor, taj \u0161to je bacao oko na njega tokom celih studija, upitao (ali nekako vi\u0161e postrance, u pravcu komisije): \u201eZa\u0161to ste vi tako stidljivi?\u201d i, ne ispu\u0161taju\u0107i njegovu \u0161aku, prave\u0107i se da mu \u010destita (Adam je ose\u0107ao da je taj stisak neprijateljski, navalentan, preterano \u010dvrst), dodao: \u201eMalo vi\u0161e smelosti, dragi kolega, odsad \u0107ete le\u010diti ljude, ne smete da budete tako boja\u017eljivi\u201d, i zakikotao se prema profesorima, iznu\u0111uju\u0107i i od njih kikotanje, dr\u017ee\u0107i i dalje Adamovu ruku, svestan da vlada njime, jer Adam nije ba\u0161 imao ideju kako da se oslobodi, profesor mu je namignuo onim okom kojim ga ve\u0107 godinama neprijatno merka, namignuo mu je tako pohotno, tako vulgarno, tako nedvosmisleno da je Adam, koji se jedva uzdr\u017eao da ne povrati, nespretno istrgnuo \u0161aku, od \u010dega je komisiji kikot zamro u ustima. Oslobodiv\u0161i se ruke, oka i kikota, Adam ih je pozdravio i iza\u0161ao, i sa svakim narednim korakom ose\u0107ao se sve zadovoljnije, ipak se sve zavr\u0161ilo, poslednji put se s fakulteta autobusom vra\u0107a ku\u0107i, prvi put se njime vozi kao diplomirani popravlja\u010d tela, ta\u010dnije kostiju, pa se, u toj \u010dudesnoj auri miropomazanja, oklembesio o \u0161ipku i strpljivo \u010dekao da autobus iza\u0111e iz grada. Adam hrabro posmatra putnike, svestan da njegovo uzvi\u0161eno raspolo\u017eenje mo\u017ee da pre\u0111e na druge, ose\u0107a da time \u0161to zuri u ljude hrabro, samouvereno i uzvi\u0161eno (ali ne nadmeno) \u2013 gospodari njihovim pogledima, dok ih posmatra iz perspektive hrabrog, samouverenog i uzvi\u0161enog \u010doveka, vlada njihovim opa\u017eanjem; Adam se pita koliko je takva teorija odr\u017eiva, razmi\u0161lja o tome koliko je lak\u0161e ljudima koji imaju punu kontrolu nad takozvanim prvim utiskom i koliko je lak\u0161i \u017eivot onim ljudima koji ostavljaju dobar utisak, razmenjuju poglede, osmehe, glavu dr\u017ee blago podignutu, podbradak visoko, odva\u017eno, uzvi\u0161eno (ali ne nadmeno); utom u autobus ulazi de\u010dak, \u0161tavi\u0161e mu\u0161karac.<\/p>\n
Lep, \u0161tavi\u0161e izuzetno lep de\u010dak, \u0161tavi\u0161e mu\u0161karac, seda do prozora, tek tako, bez razmi\u0161ljanja, prirodno, normalno seda, iako se bakute i dalje smenjuju i nema mnogo slobodnih mesta, on se u svojoj de\u010da\u010dkoj rasejanosti, \u0161tavi\u0161e mu\u0161koj bezobzirnosti, strovaljuje na sedi\u0161te, pritom jo\u0161 i uzdahne, ah, kako se dobro uvalio, kakvo bla\u017eenstvo za njegove de\u010da\u010dke noge, zdrave i jake, ali koje ne vole da uzalud stoje; Adam prepoznaje kod de\u010daka izvestan na\u010din razmi\u0161ljanja, izvesnu, \u0161to bi se reklo, pragmati\u010dnost, da, Adam je op\u010dinjen pragmatizmom tog de\u010daka, \u0161tavi\u0161e mu\u0161karca, koji ostavlja utisak nekog ko je procenio da ne treba tra\u0107iti energiju na stajanje u autobusu ukoliko postoji ijedno slobodno mesto, de\u010dak, \u0161tavi\u0161e mu\u0161karac, ostavlja na Adama dobar utisak, on je gospodar prvog utiska, tim svojim samouverenim i maltene uzvi\u0161enim zauzimanjem slobodnog mesta dokazuje da u njegovom zdravom de\u010da\u010dko-mu\u0161kom mozgu nema mesta za bespotrebne nedoumice, kroz njegovu de\u010da\u010dku, \u0161tavi\u0161e mu\u0161ku glavu nikad nije proletela dilema da li je u redu da sedne kad bakute, ili ta\u010dnije mogu\u0107e, potencijalne bakute, vrebaju i kidi\u0161u na sedi\u0161te. Adam ne mo\u017ee da skine pogled sa de\u010daka, \u0161tavi\u0161e mu\u0161karca, posmatra ga kri\u0161om, sve dok ne uhvati odraz de\u010dakovog, \u0161tavi\u0161e mu\u0161kar\u010devog pogleda u prozoru, susret s tim pogledom Adam do\u017eivljava kao anticipaciju ne\u0161to direktnijeg susreta, Adama obuzima predose\u0107anje da ga je de\u010dak, \u0161tavi\u0161e mu\u0161karac, svojim odrazom pogleda pozvao da sedne do njega, a mo\u017eda mu je samo dao dozvolu, Adamu je to dovoljno, uz dozvolu, dakle, seda do njega, bez obzira na bakute, kojih dodu\u0161e nema, ali u svakom trenutku mogu itd. Seda, ali ne zna \u0161ta dalje, de\u010dak je pored njega i mu\u0161karac je pored njega, Adam ne zna kome prvo da se obrati, koga prvo da pogleda, de\u010daka u mu\u0161karcu ili mu\u0161karca u de\u010daku, ne mo\u017ee da odlu\u010di i uop\u0161te ih ne gleda, samo spu\u0161ta ruku na sedi\u0161te tik uz de\u010dakovu ruku, spu\u0161ta i \u010deka, da li \u0107e de\u010dak u mu\u0161karcu zadrhtati, ili \u0107e se mu\u0161karac u de\u010daku trznuti. Adama obuzima misao, koja ga donekle zbunjuje i pla\u0161i, dakle odu\u0161evljen tim zdravim jakim punokrvnim mu\u017eja\u010dkim i ko zna na kakav jo\u0161 na\u010din mu\u017eevnim de\u010dakom, hteo bi da bude u prilici da ga le\u010di, hteo bi da taj sna\u017eni, jedri i krepki bikonja ima neko istegnu\u0107ence, neko uganu\u0107ence, eventualno lak\u0161i prelom\u010di\u0107, Adam bi tada mogao da ga dodiruje na otvoren i dopustiv na\u010din, de\u010dak, \u0161tavi\u0161e mu\u0161karac bi mu tada poverio svoje kosti, \u0161tavi\u0161e telo, bio bi mu\u0161karac koji bi Adamu podario de\u010da\u010dko poverenje, Adam bi pak opipavao, kuckao, name\u0161tao, popravljao de\u010da\u010dkost u mu\u0161kosti, ali mu\u0161karac sa izgledom de\u010daka, \u0161to mladala\u010dkim sjajem zra\u010di, ostaje za Adama nedodirljiv, Adam mo\u017ee samo, dok sedi kraj njega, da se kri\u0161om napaja, da vibrira iznutra, prede u sebi i skriva naje\u017eenu ko\u017eu ispod rukava jakne. Adam \u017emuri, ose\u0107a mu\u0161kost de\u010daka pored sebe, a on je sluga, de\u010dakov posilni, mu\u0161kar\u010dev \u0161titono\u0161a, hteo bi da \u010duje od njega neku naredbu izre\u010denu glasom gromkim i neumoljivim, hteo bi da je ne ispuni dovoljno brzo i da za kaznu bude i\u0161iban, ili da je uspe\u0161no ispuni i dobije pohvalu; Adam zami\u0161lja sebe u slu\u017ebi mu\u017eevnog de\u010daka i ne prime\u0107uje da pomera mali prst i dodiruje njegovu \u0161aku. De\u010dak, \u0161tavi\u0161e mu\u0161karac odmah reaguje, gleda Adama s negodovanjem, ustaje i odlazi na sam kraj autobusa, koji ve\u0107 sti\u017ee na stanicu, tu de\u010dak izlazi i, kao mu\u0161karac, kroz prozor pokazuje Adamu ispru\u017een srednji prst. Ulaze bakute, ka\u0161ljucaju, stenju, uzdi\u0161u, napominju u svojim \u017ealopojkama da su slabe, obolele itd, Adam ih ne \u010duje, u\u017eiva u patnji, nehotice neumoljiv, ne\u0107e saznati kakva je dana\u0161nja omladina i \u010dega sve nije bilo u njihovo vreme.<\/p>\n
(\u2026)<\/p>\n
1 Adam je umoran, uvek ima malo slobodnih mesta, ljudi vonjaju na slatkokiselkasti znoj, ulaze i izlaze. Adam bi seo, ali zna da mu bakice koje izlaze i ulaze na stanicama ne\u0107e dozvoliti da dugo sedi mirno, mora\u0107e ili da ustupi mesto ili da se pravi da spava, mora\u0107e da slu\u0161a ka\u0161ljucanje, stenjanje, uzdahe, \u017ealopojke, […]<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":1053,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[150],"tags":[273,85,106],"yoast_head":"\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\t\n\t\n\n\n\t\n